Debeljkov dnevnik (7): Ovo su najbolji Moto susreti

Nakon kuknjave došao je rad i na konkretne aktivnosti. Za trčanje nisam. S ovih 137 kilograma svaki korak bi bio kao da skočim s drugog kata na beton i tako pet kilometara (Poloj i nazad) skakati s drugog kata. I Spidermanu bi dosadilo. Za plivanje trenutno nemam vremena, jer se tjelesnoj aktivnosti mogu posvetiti od 5:30 do 7:30. Plivanje mi je baš po mjeri. Bućneš se u bazen, samo glava viri i plivaš. Debeli, mršavi, svi izgledaju isto. Razlika se jedino vidi kad izađeš, tj. vide oni koji ostanu u vodi. Izbor je ipak pao na bicikl. Odvezao sam nekih 25 kilometara. Prije četiri godine sam vozio i po sto.

Izlazim iz zgrade s biciklom. Ljudi me gledaju, kao da sam ukrao bicikl, jer im nekako ne pristajem uz tu sportsku spravu za mučenje. Bicikli su mi prije bili puno bolji. S omin prednjim traktorskim kotačem, odmah ti je bilo jasno da moraš biti poprilično lud da sjedneš na to. Danas izgleda da svatko to može. Inače, Poloj je najljepši rano ujutro. Tko trči – trči, ne juri sa stickom za slikanje selfija, tko šeta psa šeta ga, ne igra Candy Crush Sagu nego trči sa psom. Jedino su penzići nepredvidivi. Preko dana jedva hodaju, smeta im sunce, vrućina, hladnoća…sve. Međutim, rano ujutro kada ih nitko ne vidi, uzmu one nordijske štapove i „lete k'o metak“, jedva ih biciklom stignem. Dok hodaju, stalno rade nekakve formacije, mijenjaju mjesta, čak ni one avionske akrobatske skupine ne mogu sve top izvesti. Inače, pješačka staza je za papke i penzići su obavezno na biciklističkoj stazi. Još se i ljute kad im zvoniš, a da naletiš na njih. Jednom mi je jedna bakica dobacila kako je ona to iz samodoprinosa gradila i kako se usudim biti tako bezobrazan. Staze prema Poloju pune su i puževa koji pretrčavaju biciklističku stazu. I dok ih mi biciklisti zaobilazimo, penzići se k'o Godzille ponašaju. Gaze i ne gledaju.

Kad sam se vratio kući još jednom sam shvatio da nisam za kuhinju, u bilo kojem obliku. Stavio sam kuhati jaja u 7:55 i naravno da si nisam navio sat, jer nisam ja papak koji ne zna skinuti lonac na vrijeme. U 9:10 sam shvatio što je zajedničko kukuruzu kokičaru i jajetu. Naime kada jaje ostane bez vode u loncu, pukne, odleti u napu i odbije se nazad. I tako 4 komada, ostala sam spasio. Ovakvu glupost nisam nikada vidio. Na zidnim pločicama je bilo kuhanih jaja, bilo ih je u napi, na podu, samo ne u loncu. Sve sam spremio da Žena ne skuži.
Prošli vikend su u Brodu bili moto susreti. Susreti su zato što se ljudi susreću, a moto, zato što su ljudi većinom na motorima. Ja sam danas organizirao Moto susrete. Kupio sam Moto kekse klincima, a onda smo se susreli.