Svatko podnosi vrućinu na svoj način

Opet je stigla vrućina. Toliko je vruće da sam vidio staricu kako mokre glave sjedi na propuhu na betonu i pije hladnu vodu. Ljudi se hlade u hladovini, sjede pod klimom i čekaju da ih zaboli glava i prošmrcaju, a ja imam drugačiji način. Moja je glava u hladnjaku, jer mi po koljenima i petama ionako nije vruće. Imam i ja neku klimu doma, ali je neću slikati, jer će ekipa iz muzeja doći po nju. Kada sam je kupio, gledao sam da bude bijela u skladu sa zidovima, a danas zidove farbam u žuto kako bi bili u skladu s klimom.

S ljetom, mnoge pitome i divlje životinje polude. Jedna od tih divljih životinja je komarac. Kod nas u Slavonskom Brodu izgleda nisu špricali, nego dohranjivali komarce. Sinoć su bili toliko bijesni i gladni da sam gledao jednog kako pokušava ubosti tenisku lopticu - doslovno ne biraju. Neću pretjerati ako kažem da sam u desetak minuta sjedenja, dok nisam popio mineralnu, bio beskompromisno napadnut barem stotinjak puta. Nama debelima je problem kada oteknemo, jer onda izgledamo još veći. Sva sreća pa sam zadnji put dao krv u petom mjesecu, pa sam imao nešto za ponuditi, jer bi inače bila sramota. Čovjek 100 kila i PDV, a nema krvi za stotinjak komaraca.

S ljetom dođu i žohari. Njih mi je žao. Veliki su kao jagodica na palcu, potpuno su bezopasni jer neće ni ugristi ni, poput smrdljivog martina, ostaviti svoj trag, nego su poput nas debelih gadni samo zato što su odvratni. Za razliku od komaraca, njih ne ubijam nego ih puštam. Inače, moj neboder im je kao alpinistima Mount Everest - svi srljaju gore, a ne znaju što ih čeka.

Jutros sam zorom otišao na plivanje. Mislio sam da neće biti nikoga jer je bilo relativno hladno, ali braća umirovljenici su već bila tamo. Da nema njih, mogli bi zatvoriti bazen. Gradonačelnik nam je napravio vodeni park i stvarno izgleda super, samo što ne radi. Kad ga otvore, meni neće dati na tobogan jer vjerojatno nije atestiran za vangabaritne terete, a i debeli vole na tobogan. Onda mi ostane plivanje, i danas sam otplivao kilometar i pol. Kupio sam neku kameru za TikTok, ali nisam znao je li vodootporna pa sam testirao. Vodootporna je. Snimio sam neki nadvodno/podvodni video, kako sam se već borio za zrak.

Moram se još pohvaliti kako sam danas bio u pekari. Otišao sam roditeljima kupiti kruh i popiti kavu s njima. Kada sam rekao što mi treba, nastao je muk. Trgovkinja gleda u mene, ja gledam u nju. Stišćemo oči kao Clint Eastwood u nekom westernu, čak mi se čini da se i onaj grm prokotrljao kroz pekaru. Na kraju je trgovkinja ispalila: “Samo to?” Rekoh: “Samo to.” Nisam pustio suzu da poteče niz obraz iako je bila u oku. Sad bih trebao reći kako sam ponosan na sebe. Nisam. Mogao sam jogurt kupiti, čisto da pokažem kako se nisam predao do kraja.

Odoh jesti, ovaj, sjesti u sobu.

Ako vas zanima slika, a ne samo riječ, ima me još i na: Facebook: Debeljkov dnevnik

                                                                                        Instagram: Debeljkov_dnevnik

                                                                                         TikTok: @debeljkov.dnevnik